Pozdravljam zivot
jer sam shvatio sustinu
da nisu bitne stvari
vec sta ostavljas za druge
Da samo zdrave glave
mozes ostati jos duze
iskren prema sebi
besmrtan zauvek
Jer kad niko nece
rodi se ideja
od temelja sve je trulo
mora da se menja
I to je moja zelja
da sva nova pokolenja
plove pravim putem
laksa za tonu ponizenja
Nisam Dositej
ja tribun sam iz geta
nisam cit’o mnogo
ali jesam kol’ko treba
I sad nekom smeta
sto nisam prljav i bedan
umem udarce da vratim
i dodam im jos jedan
Pa nazad na pocetak
jer ovde sve je stalo
ovde lazi su realnost
okruzenje sramno
Dok ne promenimo svest
ja cimacu se stalno
nema predaje, povlacenja
za mene to je strano
I pre svega, posle svega
jedino sto svima treba BS, BS
i pre svega, posle svega
jedino što treba to je BS, BS
Ref.
Jos uvek sanjam
mracne oblake da prolaze
jos uvek mislim kako
jedna rec promenice svet
I onog dana kada
mene vise ne bude
ni tada nema povlacenja
nema predaje
Sutra na svet
ako padne vreo kamen
kad u pepeo nas sve
bude mleo plamen
Tad cu te pitati
sta ti znace pare
titule i zgrade
sve je to za dzabe
Neces steci postovanje
za kes varajući gladne
ljubavi ima samo onaj
ko je daje
Sve za roditelje
bracu, zenu i drugare
sokole u jatu
verne sindikalce
Sto krce svoje trase
kroz munje barikade
ne prateci ljude
nego svoje ideale
Ceo svet je na ivici
svi samo sebe paze
a mi pazimo i mlade
koji pune nase sale
Jer muzika kad zamre
zivot tece dalje
Beogradski sindikat zato
poruku im salje
Napred puna srca
bistrog oka, zdrave glave
nema predaje, povlacenja
k’o hoce da ga pamte
Ref.
Jos uvek budan sanjam
jos uvek imam iste one snove
da jednom bice bolje
Jos uvek idem napred
pravo kroz vetar
jos uvek kolena u blatu
spreman na jedan
Jos uvek je rec ostra
kao prvog dana
k’o katana izvucena iz korice
ne treba ostrenje
Jos uvek smo porodica
pustili smo korenje
jos uvek smo na frontu
jos uvek odbijamo ordenje
Jos uvek vucemo poteze
bez obzira na posledice
jos uvek verujemo
da mozemo da promenimo svet
Jos uvek smo gerila
jos uvek smo ulicna armija
beogradskih carsija
Jos uvek drzimo odstupnicu
drzimo redove
jos uvek nema povlacenja
nema predaje
Jos uvek drze se falange
a i kada nas ne bude
ni tada nema povlacenja
nema predaje
Jos uvek trajem
jos uvek se borim
i dajem od sebe, k’o pre
i srce i dusu i sve sto treba
I dalje sanjam moje ljude
slobodne k’o nekad
ne znam tacno kako
ali tacno znam da tako treba
Jer to je osecaj
jednostavan, iskren i cist
on je potek’o iz srca
i uvek vrati se k’o bis
I kad privid me povede
da sa puta greskom skrenem
negde osecaj se javi
jasan kao dan me prene
Moja vera u dela je
to sto zovem ideal
nje sam svestan pa je pratim
ona cini da sam srecan
Da sam posvecen, predan
sve dok se trudim da menjam
sve prazne, prolazne poglede
zato ostavljamo poruke
Da ideja ce opstati
pasce betonski blokovi
i na noge ce se podici
oslobodjeni robovi
Mi stvoricemo bolji svet
to je perspektiva
mi smo nova ofanziva
nasa borba je ziva i dalje
Opet nepravedno optuzen
dizem se na oruzje
na lose sto htedose
ideje da mi poruse
Jer s’ njima smo vec dugo
mnogo godina u borbi
po telu smo puni rana
po licu smo modri
Nema lazi i prevare
ako stanem i predam se
nek’ mi zivot sutra prestane
nek’ me nema, neka nestanem
Jer kad mene svi sad ostave
na mene kad zaborave
od sindikalne postave
jos samo papir ostane
Ja cu da se postaram
kol’ko go da kosta me
da napisem za klosare
ne dam vise, dosta je
Za neke nove majstore
da sutra se suprotstave
nase pesme ostavljam
jer nase vreme proslo je
Da na kraju zapevaju
kad konacno dobro je
i svoje nove pobede
k’o mi nekad proslave
Jer jednog dana kada odem
jednog dana kada odem ja
setite se moje borbe
setite se BS kraljeva