Jedna bela ruka
po noci luta
doleti pod moj prozor
i tiho mi lupa
Brzo je pustim unutra
otresem sneg s kaputa
i ljutim se sto se
slabo obukla
A ona me zove da setamo kroz grad
jer ima puno toga da mi prica
dok sedimo u svetlu iza stakla
praznog, pokislog tramvaja