Lunjo, moj stari kofer
zalud ko koker grebe na vrata
dve ti se zvezde u oku gnezde
dremez te hvata
I toplo je tu
ispod ovog krova
na bezbednom tlu
u tvrdjavi snova
pa sretna ti Nova
Lunjo, zlobnice graknu
al’ da te taknu
ne smeju nikad
jer duplikati prvi ce znati
ko je unikat
Kad nasrne svet
ti obraz okreni
Bog dotakne cvet
sto nikne u seni
Sretna Nova i meni
Ref.
Ti uvek znas najbolji nacin
s tobom lako branim nas tron
ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton
Moj si mali carobnjak
koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci
nek zure bez nas
Lunjo, ko god me trazi
ti ‘ladno slazi kako sam mrtav
i budi zlatna, pa navi sat
na sredu, cetvrtak
A napolju stud gospodari zima
i veje ko lud
al’ ovde sve stima
od kad tebe imam
Ref.
Ti uvek znas najbolji nacin
s tobom lako branim nas tron
ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton
Ti uvek znas magicne reci
ti cutis puno, tise od svih
ti imas smeh koji me leci
ti i od psovke nacinis stih
moja Lunjo